Срећко Шојић
“Шојић на апарат!”
“Ћирко глуваћу један”
Срећко Шојић је књаз Јужноморавско-Власотиначки и тренутно најобразованија особа после Тике Шпица у својој књажевачи. Предпоставља се да је рођен за време Власотиначког великог опијања јер се нико незна одакле се одједном он створио тамо.
Ране године[уреди]
Након његовог мистериозног појављивања на главном тргу у Власотинцу, усвојили су га његов очух, иначе познати чобанин Грахомир и његова супруга Крмачинка. Дали су му име Срећко пошто га је замало згазио слон који је побегао из месаре. Већи део детињства је провео у штали где је јео, радио, учио, музао краве и још много лепих радњи које су тада биле примерене за ретардирану децу попут њега. Након што је једва некако прешао основну школу уз велике жртве (смрт четири наставника као и трајно душевно обољење још њих девет је последица присуства малог Срећка у школи), Срећко се уписао у Гимназију из које је избачен после друге недеље по наређењу из Министарства просвете, отишао је у Београд. У Београду једва некако завршава средњу школу за децу ометану у развоју, купује добија диплому на цењеном Крагујевачком универзитету.
Бизнис па политика[уреди]
Шојић се након успешног враћања са студија запослио у локалној фирми која је успешно пословала широм Југославије. Куповали су камење у Црној Гори по веома повољној цени, украшавали га и продавали
у Босни по вишеструкој цени. Пошто се о њему много прочуло од Вардара до Триглава, био је на челу око 135 фирми од којих су многе пропале због нестручности руководлиаца који су долазили после Шојића. Пошто је још у младости гајио љубав према лепим женама и доброј музици, познат је по честом одласку у кафане, сплавове и клубове, а и по томе да с у скоро све његове супруге, љубавнице и спонзоруше биле познате естрадне уметнице, које су касније настанком Срање (ТВ) и популарне емисије Велики Шоу, чије Шојић један од главних спонзора. Након што је економија у земљи пала на колена коначно стала на ноге, Шојић је схавтио да ту нема више пара шта он да помаже. 1986. упознаје војводу Западноморавско-Чачанског Велимира Илића и придружио се његовој идеологији.
Миротворац[уреди]
1989. Јужноморавско-Власотиначки регио објављује рет Селу Штрумфова.Тај рат је поѕнат као Трећи штрумфовски рат.Од тада траје крвави сукоб између Штрумфова и Власотинчана, све док 1995. Велики Штрумф и Срећко Шојић под притиском Паје Патка и Међународне заједнице нису потписали Патковградски споразум. Након тога Власотинчани су прогласили Срећка за књаза Јужноморавско-Власотиначког, што је потврдио војвода Веља који га је у Чачанском двору свечано пред мноштвом међународних званица крстио лордом. Такође је добио и Нобелову награду за мир коју му је уручила Милка Цанић.
Занимљивости[уреди]
- Срећко Шојић је један од ретких политичара који још није кривично гоњен.
- Срећков животни сан од детињсва је да постане капетан на белу лађу. Тај сан му се остварио када је купио себи лађу којом крстари Јужном, Западном и Великом Моравом, Дунавом и Савом, а ускоро можда и гејским Морем (кад прокопају канал Јужна Морава - Вардар).
- Срећко познаје Милку Цанић!
- Срећко Шојић је гледао Сунђер Боба!
- Постоји песма веома популарна међу младима коју су Рокери с Мораву посветили баш Шојићу, а зове се Танго Шојић.
- Шојић је научио да вози ауто у Фићи. Том приликом је четири пута ударио у бандеру, оборио једну бабу и милицијски ауто Застава 101. Од тад га вози шофер.
|
Владари и војсковође Велике Србије |