Славиша Буквић
Славиша Буквић (рођен 15. децембра 1969. у Мојмилову код Чибутковице) је суперпопуларни естрадни уметник (мада га неки називају и певачем), берач водокотлића, инструктор подводног хеклања, дегустатор антифриѕа и једна од најсветлијих "културних" фигура у Србији с краја ХХ и почетка ХХI века. Његов карактер је претежно земљораднички и сточарски, премда коинцидира и са пијачно-мешетарским. Он је препознатљив по бројним хит-песмама, шеретском осмеху, вечитим бећарским брцима и симпатичној узречици "Так' се дела у мог села". Између музичких стручњака се води полемика о томе да ли је Славиша највећа народна звезда или пак ратар са потенцијалом суперстара. Једно је сигурно - народ га воли (ово вероватно и најбоље објашњава добру продају кугличних лежајева с његовим ликом).
Младос'[уреди]
За Славишу Буквића се зна да је имао срећно детињство, окружен љубављу и патлиџанима. Нагађа се да ли је рођен с брковима, јер у јавност до сада није доспела ни једна слика на којој је усликан без њих (и без слинобриса у џепу од сакоа, што је мање важно). Од малена је показивао да образовање није његов прави пут, иако бистрог сељачког ума. Он је све то компензовао радом на менаџерисању патлиџана. Он је у својој првој години агрикултурисања бележио у просеку 317,4 убрана патлиџана за просечно 15,8 минута проведених на њиви. Са оваквим импозантним бројкама наставио је и у даљем развоју што је резултовало троструким добијањем годишње титуле по имену "Замало МВП патлиџанских манипулација сврљишког округа". Овакав успех није прошао незапажено ни код челника пијаце у Мојмилову који су одмах приметили његову марљивост, шеретску персону и непогрешиву интуицију да одабере комбајн који троши најмање керозина (у то време је бензин био скуп, па се становништво одлучивало на јефтинију варијанту коришћења керозина који се тада још увек добијао прокувавањем цвекле). Убрзо затим, млади Буквић добија сталан посао на тезги с лубеницама. Ово је значило мање рада на њиви, а више времена да употреби своје шармерске способности и смисао за адвертајзинг. Забележена је ненормална продаја лубеница, а полако су и кренуле приче о Славишином љубавничком животу који је био и те како активан (уколико данас у Мојмилову и околини сретнете необично велик број људи с црним брковима и шеретским осмехом, свака случајност је намерна). Зна се да је он био машала бећар, али је у свим каснијим интервјуима вешто избегавао одговор на питање "Да ли је истина да сељак први пут оно ради с овцом?" Такође, јако млад се и први пут оженио девојком из суседног села. Брак се окончао после нешто јаче од годину дана јер он није могао више да поднесе њену навику да тресе мрве са стољњака у каду уместо кроз прозор. Да све не буде како Милка Цанић заповеда, турбуленција је дошла и у Славишин идилични живот. Почетком деведесетих, када у Србији наступа велико срање, појављује се пијачна стечајна мафија на челу са младим филозофом Драганом Марковићем - Палмом и Славишина пијаца одлази у стечај, а он остаје без посла. Упоредо с тим, хиљаде незадовољних даброва, револтиране чињеницом да се "Телетабиси" више не приказују на ТВ-у, уништавају усеве широм земље. Тако овај шерета почиње битку за бољи живот.
Естрада[уреди]
Његов певачки таленат први је открио извесни Лазо Главан, власник кафане "Коска у лоју" која се налази на излазу из Мојмилова. Наиме, Славиша се код овог газде запослио као надничар за разне послове (најчешће оне с магарцем). Газда Лазо га је једног преподнева зачуо како певуши чувени хит Пунише Џукића "Упао ми лебац у мусаку" док је завртао сијалицу у чучавцу. Од тад је Славиша добио посао као забављач, певач и мењач гумица од славине петком и суботом увече. Његови наступи испрва нису били толико визуелно атрактивни, с обзиром да је он волео да баци акценат на своје гласовне могућности, али су, без обзира, привлачили много публике. Дозу ексцентричности полако су почели да уводе момци који су с њим свирали као пратећи бенд облачећи се у радијаторе и витлајући цревима од усисивача изнад глава док би трајале a-capella деонице. Такође, бројни Славишини пријатељи нудили су се као шоу испомоћ овом певачу у успону - тако су поред Славише и бенда наступали често и самоспаљивачи, суицидни ботаничари, манијаци и различите врсте сличних уметника. Али за пробој овог певача на велико тржиште заслужан је ловац на таленте, естрадни менаџер и сам певач по занимању, човек по имену Шефћет Панцер - Црњо.
Он је у кафану газде Лаза Главана навратио сасвим случајно (колају чаршијске приче да је те ноћи јурио за одбеглим камионом цвекле, али кога брига, ионако је то само црнац...) Он је Славишу одвео у Београд и у најгоре време 1993. обезбедио му уговор са музичким магнатом, кућом "Четке & метле продакшн" (назване тако у част великог научника Николе Шећероског). Те године излази његов деби албум "Сејем куруз, а дрога ми ниче" који помера границе дотадашњег поимања музике. Иновација је било много: што на музичком, што на текстуалном плану. Славиша Буквић је први који је уклопио у склад хор крушака са хармонијским соло деоницама на глимерици и усисивачу, дајући врло препознатљив и квалитетан звук (налик јарећем желуцу). Текстови, као што сам наслов каже, изражавали су његово незадовољство тиме што му је одузето право да се бави поштеним патлиџанским малверзацијама, док земљом језде (по сопственим речима) "све дрогеранти што пију дрогу". Ово је Славишу лансирало у орбиту популарности, још донекле неспремног да поднесе притисак целим брковима. Ускоро је почео да се коцка, али је новца имао стално због наступа. Ипак, после више од две године хазардерства, успео је да се опасуљи (буквално) када су му другови, забринути његовим понашањем, просули казан врелог пасуља (са све ребарца сува) на главу, а потом га изударали ку..(ках,ках) кутлачом. Са новом животном енергијом и новим сјајем масти на брцима 1997. улази у студио и снима албум "На црвено и комбајн и амбар" у коме описује своје проблеме с коцком и варењем. Овај албум пун балада и изненађујућих уплива ђувеч-поезије освојио је нове слојеве слушалаца и пензионера. Његова популарност је расла и расла. А ни усплахирене чаршијске жене нису могле одолети његовом шеретском осмеху, па се у то време доводио у везу с многим џет-сет персонама и осталим полусветом. У лето 2000. снима албум "Најбоље волем сурф на Дрину". Овде већ срећемо поезију хедонистичког израза. Уосталом, све је ту - сурф, река, пиће, камењар, жене, цвикцангле, ајвар.... Из овог периода остаје лепо сећање када је одржао низ покретних концерата, возећи се на трактору улицама градова певајући и успут делећи свежу зелен одушевљеној публици. Међутим, постаје и мета трачева, као на пример да је повезан са подземном групом која држи монопол над салмонелом у подунавским пекарама. То њега није дотицало и он је на крилима популарности наставио да хара естрадом, девојачким собама и ваљаоницама бакра. 2004. година представља мали жанровски искорак у Славишином стваралаштву наговештен албумом "Дабог да те сервер киковао". Ово се сматра за чисто труло-комерцијалан потез којим би допро до младих нараштаја 50-годишњака који су одрастали уз рачунаре. Али ни песме "Сајбер-сељобер" и "Заспала си на бекспејсу" нису публику успеле да убеде у праву емоцију. Ово је можда и разумљиво због тога што је Славиша месецима касније признао да није никад користио "то сокоћало" (компјутер) јер је мислио да ће да га удари струја преко "оне дирке с нека чудна слова" (тастатура). Песме с овог албума брзо су пале у заборав, па је барио стрину на старе хитове. Ипак, дугоочекивани повратак коренима десио се у марту 2007. када избацује албум "Поврће ме ноћом буди" са ударним хитом "На пијачнем дану". Он каже како му често у сан дођу дани када је био зверка на мојмиловачкој пијаци и како ће једног дана део своје уштеђевине уложити у слично културно здање.
Пропратно[уреди]
Група која прати Славишу Буквића од његових почетака се зове Рикверц бенд. Састоји се од пет чланова и сви су Славишини земљаци и дугогодушњи пријатељи. Он их од милоште зове "међеди моји" (што због лепоте, што због мириса). Инструментални састав је у крајње класичној форми: бубањ + хармоника + кутлача + бургија + фишек, међутим чланови имају искуства у свирању разних других инструмената као што су лемилица, дромбуље, лимена штангла, спојлери...
Наступи су прича за себе: укратко - све пршти од енергије, женског доњег веша, грабуља, ротквица и разређивача за фарбу. Концерт се обично отвара у мраку, звуцима турирања тракторског мотора, онда се туш на бургији појачава, мрак полако уступа место бљештећим рефлекторима, а Славиша и момци из бенда истрчавају на бину обучени у специјално дизајнирана гумена једноделна одела витлајући натопљеним четкама за ВЦ-шољу. У тренуцима заноса и понесености сопственом славом, Славиша је имао обичај и да даје неке преураљене и непримерене изјаве, као на пример: "Ја сам већи од Љубинка Друловића!". Ово је, сложићете се, вредно расправе када је реч о фудбалском умећу, али када је у питању црно испод ноктију, дотични Љубинко је још увек непревазиђен у већини крајева Света и Чукарице.
Биологија и закон[уреди]
Два природна екосистема Славише Буквића су повртњачки и пијачни али се може сретати и по естрадном и мокрочворном. Славиша Буквић повољно делује на хомеостазу и рад бубрега. Утврђено је позадинском анализом да на Славишу Буквића позитивно реагују људи и већина морских саса, међутим на врсте као што су змајеви делује изазивањем акутног камена у бубрегу. Уколико дође до механичке повреде ока изазване Славишом Буквићем може се развити тренутно слепило или инфекција (коњуктивитис), што се лечи домаћим фирнајзом ноћу. Славиша Буквић се користи као ефикасно средство за отклањање свраба и осипа ако се намаже на захваћено место у слоју дебљине 5 цм. Чувати Славишу Буквића ван домашаја људи старијих од четрдесет година јер би играјући се могли да удахну или прогутају ситне делове.
За наношење телесних повреда Славишом Буквићем закон предвиђа затворску казну у трајању од једног блока реклама. Ако грађанин поседује Славишу Буквића у свом пребивалишту дужан је да га пријави полицији у циљу регистровања или да спали своје пребивалиште заједно са возилом (уколико га поседује). Од 2005. на снази је закон који прописује ригорозне казне према пиљарницама који продају Славишу Буквића без републичке акцизне маркице. Кријумчари Славише Буквића кажњавају се осмуђивањем.
(Не)занимљивости[уреди]
- Највећи обожаватељ Славише Буквића је Славиша Буквић.
- Славиша Буквић наилази на одобравање Милке Цанић.
- Да Славиша Буквић није рођен, данас не би било Славише Буквића.
- Да је Славиша Буквић рођен као паук имао би осам ногу.
- Славиша је ожењен Госпавом Јагузовић - Буквић. Имају четири сина, од чега су две ћерке.
- Он је посвећени православац и има истетовираног петла на подлактици.
- Једна магијска контроверза се везује за његово име: уколико удахнете три пута, потапшете се ногом по образу, узвикнете полугласно "Славиша Буквић!" и скочите у базен са сумпорном киселином, постоји 99% вероватноће да ћете умрети од последица тровања храном.
- Славиша Буквић може да држи леви лакат у левој шаци, и обрнуто.
- Славиша Буквић се бори на страни добра против сила зла и увек победи.
Награде[уреди]
- Награда "Митар Мирић" за најбољи стајлинг - 4 пута (1999, 2001, 2006, 2009).
- Награда "Сребрни шибер" за најбољу песму године - 7 пута (1994, 1997, 2000, 2003, 2007, 2009, 2010).
- Награда "Највиспренији брк" - 13 пута (1997 - ).
- Награда "Замало МВП патлиџанских манипулација сврљишког округа" - 2 пута (дааавно)
- Награда "Робинзон Згузо" за најбоље дизајниране унутрашње џепове јелека - једанпут (2003).
- Награда "Јозеф Менгеле" за хуманитарни рад - 3 путај (2005, 2008, 2010).
- Награда "Микица Деспотовић" за масне трегере - једанпут (2002).
Дискографија[уреди]
Сејем куруз, а дрога ми ниче (1993).
На црвено и комбајн и амбар (1997).
Најбоље волем сурф на Дрину (2000).
Дабог да те сервер киковао (2004).
Поврће ме ноћом буди (2007).
Пола пијем, пола у трактор сипам (2010).
НАПОМЕНА: све наведене албуме издала музичка кућа "Четке & метле продакшн".
Одабрани стихови[уреди]
Извођач: Славиша Буквић & Рикверц бенд
Песма: Нимфоманка (Еркондишн за моју драгу)
Албум: Дабог да те сервер киковао, 2004.
Издавач: Четке & метле продакшн
Ја сам дете сеоско, с добром крвном сликом,
увек бећар био сам, и наочит ликом.
Никад, никад није ме зез'о либидо
док се нисам тобом таквом ја оженијо.
Р: Жено моја, жива ватро, јел да скочим с моста?
Ни шеснејс' ти порнићара не би било доста.
Теби треба еркондишн марке Ел-Џи стар,
да те мало о'лади, кад не могу ја.
Познат сам, па много жена одвећ за мном луди,
пале су на фазон-брке и кудраве груди;
Само ти ме јоште гледаш као смрдљив сир
- па само би да се трескаш! Е, изем ти хир...
Р: Жено моја, нимфоманко, покер-апарату,
на тебе сам све жетоне спуцао у старту.
Теби треба еркондишн, корејски Ел-Џи,
да о'ладиш мало живци и хормони зли.
Дошао сам са турнеје пун енергије,
мислио сам да ћу с тобом правит' оргије.
Ал' од слике коју видех остадох изувен
- ти у кујни насмејана меркаш мастан кулен...
Р: Жено моја, брате мили, у чему је ствар?
Признао сам – јесте мали, ал' је техничар.
Теби треба еркондишн к'о извор 'ладноће,
не да мене јадног штрецаш како ти се хоће.
Изненада, ти се смешиш, наоштрена сва,
не видех те тако срећну од свињокоља.
Ал' не стигох ни да питам шта ти је на уму
- ти ми даде "пилуле" и заштитну гуму.
Р: Жено моја, шта је теби, не сматрај ме багром!
Зар да сад у овом добу кљукам се вијагром?!
Теби треба еркондишн марке Ел-Џи стар,
ако рикне – правац сервис, да отклони квар.