Демократија

Извор: Нециклопедија
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Демократија је језик којим се у посебним прилкама служе крволочне особе и самопрозвани пастири, а разумљив је само особама чији је АЈКЈУ испод просечног непросечног, тј. особама склоним групним (ткзв. сточним) окупљањима. Дели се на демократију у ширем и ужем смислу. Демократија у ширем смислу се бави обмањивањем комплетне јавности на челу са влашћу, док се демократија у ужем смислу (народна демократија) бави једноставним замазивањем очију најширим народним масама.

Дете - "Деда, демократија је настала у Старој Грчкој."

Деда - "ДЕТЕ, СТАРА ГРЧКА ЈЕ ПРОПАЛА!"

Назив демократија потиче од хеленске (грчке) речи ДЕМОС= народ и српског глагола кратити.Грци су смислили демократију-владавину народа. То је њима тада било могуће, јер су имали робове који су све радили, па је сваки човек безбрижно могао да се бави политиком. Поставља се питање: Да ли је демократија могућа данас, када робови званично не постоје?

Елементи језичке структуре: Лажи, Паралажи, Обмане, Демагогија, Трице, Кучине, Срања, "Ми ћемо..", "Европа"...