Иван Клајн

Иван Клајн (ко је уопште он?). Као врло млад, живео је у старој Асирији где је био писар на двору краља Асурпанибала, а после Набукодоносора.Тада је Иван Клајн постао велики фан Милке Цанић. Клајн је решио да се окане играња, те се посветио писању аутобиографије. У својој аутобиографији писаној клинастим писмом из времена Хахаманешидске династије у Асирији "Језичке недоумице Ивана Клајна", Клајн је поставио основе постојања Милке Цанић онакве каквом је данас познајемо. Милка Цанић је заузврат потврдила осмехом и разумним погледом како та књига заиста преставља њен морални и етички канон и животно начело, као и то "да није било те књиге, да се у периоду Велике Оптужбе Против Ње сигурно не би извукла из затвора".

Corpus Delicti у случају Mилки Винки?

Диспечари са лица места и стручни патолози су узели ову књигу, која је нађена кобне вечери у стану госпође Цанић као главни доказ у оптужници против ње. Међутим, како никакви отисци, ни убијеног ни оптужене нису били пронађени, оптужбе су одбачене и услед недостатка доказа случај је закључен.

Историографија и Порекло Рушке Јакић

И поред необоривог и неоспоривог значаја који је Клајн утиснуо у српску психолингвистику и утицаја који је оставио на госпођу Цанић, оставио је и великог трага на историографију и појаву једног чудног српског појма и необјашњивог феномена - Рушке Јакић, на кратко се бавивши њоме. У својим делима писаним клинастим писмом (посебно Речнику Језичких Недоумица), он је дао и описао хабитуалистичке особине Рушке Јакић у њеном природном ок(р)ужењу - гудурама и јаругама југозападне Месопотамије, где је крала новорођенчад од мајки и морила стоку. Овај документ, од суштинског је значаја, јер без њега не би знали готово ништа о Рушки Јакић...