Lidija Vukićević

Izvor: Нециклопедија
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kao maskota u Parlamentu

Lidija Vukićević, rođena je iz nehata kao Bolidija Mrčelić, 29. februara 1912. godine, za vreme Balkanskih ratova, koji su izazvani atentatom Biserne Svinje, na Gavrila, iz prinpica. Začeta je u šumi, u toku švercovanja kineskih čačkalica i razmenom istih sa Bugarima (za kiselinu koja se koristi za učvršćivanje beskrajno ladno trajne), u toku okupacije, u frizerskom salonu u Medveđi, kao vanbračno dete Vjekoslava Šešeljare i majke Nataše Pop-Jovanović. Za svoje dete priznao ju je Natašin polubrat Aleksis Kučkić udato Đilas (poznat po prvom gej-braku u Džibutiju), sa kojim je i inače Bolidijina majka, pre rata, u Londonu, savijala sarme i sušila gaće na istom konopcu.


Detinjstvo[uredi]

Kao i sam začetak, i čitavo Bolidijino detinjstvo i rana mladost bili su vrlo teški i mistični kao i njene čupe. Svi ti nemili događaji odrazili su se i na Bolidijin karakter, te se večito pokušavala pronalaziti u pravljenju horoskopa, politici, podvođenju, otvaranju gej klubova, švercom fudbalera, razbijanjem brakova i raznim drugim delatnostima koje donose laki keš (kredit). Inače svoj beskrajni poslovni talenat pokazala je u 2. godini kada je ubila majčinog ljubavnika, austro-ugarskog vojnika Visimira Ružičku (inače rođenog rođaka Zorice Brunclik, čiji je deda držao poslastičarnicu u Češkoj, i školskog druga Madlen Olbrajt), koji je dolazeći svojoj dragoj na velosipedu u ljubičastim tangama, noseći Milka Canić čokoladu, za malu Bolidu, istu često milovao po nedozvoljenim mestima. Mala Bolida nikada mu to nije oprostila, odnosno ubila ga je bez ikakvog predomišljanja. Sve je zataškano time, što se nesrećnom pan Ružički vraćajući se sa orgija kod gospođe Nataše, navodno zapleo klitoris o lanac velosipeda i završio u provaliji. Ali, tajna je sakrivena u dubinama kovrdža ladno-trajne Bolidijine kose.

Mladost[uredi]

Ostaje kao nepoznanica. U okolini Medveđe i dan danas kolaju priče da je misteriozni nestanak male Bolidije od 1914. do 1985. godine uslovljen njenim radom na usavršavanju misionarskih poza i uvaljivanjem zamrzivača Eskimima na severnom i pingvinima na južnom polu. Priča se da je u međuvremenu nasilno cedila ajkulama mast, koja se danas prodaje kao EKOMER i svetski je brend (a) sa Beverli Hilsa.

Povratak Bolidije(džedaja)[uredi]

Pojavljuje se odjednom, iz nehata, kao što se i rodila. Podmlađena, sveža, nepromenjena, sa istom gala frizurom po bugarskom receptu, sa kakvom su je pamtili gotovo čitav vek. Glasine je zataškavala tako što je izjavljivala da navodno koristi Božen (kupujte spirulinu i čaj od ljubičastih algi). rukavicu (inače preskupu) pa je zbog toga zadržala devičanski izgled. Poznati filmski i TV producent, lokalna hulja i član UDBA-e Glavić Tiranić, probio ju je (nekoliko puta) na filmskomu platnu, a povremeno i ispred malih ekrana. Dobila je zbog toga glavnu ulogu u serijama "Srećni ljudi" i "Porodično blago". Paralelno s apojavljivanjem na televiziji švercovala je i fudbalere iz Bangladeša. Sa jednim od njih Tarmijem Mrkeliuom održavala je i izvanbračnu vezu. Budući da je Tijanić uvideo da se njen konto povećava,shvativši šta se dešava (jer je Mrkeliu već uveliko bio prodat u najpoznatiji fudbalski klub svih vremena - "Saša Kurčić" iz Besnog Foka) nesrećnoj Bolidiji blokira prilaz svim medijima. Ona se nikada više neće pojaviti na malim ekranima, ali talenat će poneti sa sobom, krijući ga takođe u nepreglednim dubinama svoje tzv. frizure.

Život sa Tarmijem[uredi]

Iz Besnog Foka tarmi se seli u turski klub "Izmet" iz istoimenog grada, gde upoznaje čari velikoga grada. Opijen svetlošću velegrada hvata se lošeg društva i izbija na loš glas. Mesto da je posećivao muzeje, galerije, operu, balet čega je Turska inače prepuna, Tarmi doživljava sopstvenu renesansu pronašavši je u hamamima. Ali mladost je ludost. Doduše nema proverenih informacija dali i dalje koristi iste usluge. Bolidija staje na ludi kamen. Zgođušni Tarmi punog novčanika bio je prava prilika za preduzetničke delatnosti odabrane mu Bolidije kojih se ista nikada nije ni lišavala. Paralelno sa Tarmijevim preporodom u Izmetu, u kome je i dan danas, Bolidija razvija od uvek nam poznate talente i proširuje vidike, kroz zamagljene prozore, jer neka domaćica nikad nije bila. sve je išlo kao po loju dok joj se obnaženi Tarmi jedne noći nije pojavio u ljubičastim tangama. Taj događaj prelio je čašu punu žuči, prekora i bola, i podsetio Bolidiju na burno detinjstvo. Ovo mu Bolida nikada neće oprostiti. Brak je i formalno razveden. Skupila je svoje kovrdže, a u njima sve zajedničke pare, tursko kupatilo i bosanski lonac i sve to prošvercovala u kosi preko Bugarske, potomcima onih istih švercera koji su je snabdevali kiselinom, kao i ranije njenu majku.

Bolidija kao uvaženi politički faktor[uredi]

Kao i uvek, iz nehata, stvorila se u Skupštinskoj stolici. Pitate se kako? E, pa to se ne zna. Njen preduzetnički duh namirisao je nove mogućnosti za lov u mutnom. Učlanjuje se u tada najjaču opozicionu stranku Stranku Radodajki Srbije (SRS), kojoj je tada na čelu stajao vanbračni sin Vjekoslava Šešeljare, Tomica Milosavljević-Nikolić inače širim narodnim masama poznat kao supruga najpoznatijeg manekena Neborisa Smradića. Trenutno Bolidija ćuti o svemu, povremeno izvlačeći iz svoje kose poneku tajnu, tek nešto da kaže, da se vidi da je prisutna, masteći brke u skupštinskom restoranu uz pljeskavicu od 200 dinara.

Glavna tajna njenog života i dalje je duboko skrivena u izgubljenoj recepturi bugarske kiseline i "Arijel"-a nenadmašnog u belom pranju.


Zanimljivosti[uredi]

Ove zanimljivosti možda mogu da otkriju Veliku Tajnu njenog postojanja:

  • Za razliku od Bolidije, njena najbolja drugarica je jedna krhka, nežna i tiha osoba koja se retko i lepo smeje - Luda Krš
  • Kada govori u skupštini, govori malo, ali glupo.
  • U emisiji "Dvougao" bila je tup ugao.
  • Lidija je maskota u Parlamentu.
  • Postaće generalni sekretar u SRS! - ko čeka taj i dočeka!
  • Verovatno u kosi krije Mirka Đorđevića.
  • Najtalentovanija je srpska glumica, pored Ivane Mihić i Milice Milše.